Nezaposlena domaćica Ruža Šimunković iz Pribislavca, u Hrvatskoj, bila je pre više od 10 godina optužena za ubistvo supruga Ante Marjanovića kako bi se domogla njegovog stana i vojne penzije.
Za ceo slučaj se saznalo kada je čovek, kojeg je nagovarala da ubije Antu i njegovo telo baci u Dravu, a svedoci su potvrdili da je tražila osobu koja će da ukloni njenog supruga.
Ono što je tada, pre deset i više godina dospelo u žižu javnosti, jeste Ružino mentalno zdravlje, koje kako stručnjaci tvrde, nije bilo narušeno.
Sudski veštak i psihijatar Nenad Horvat i psiholog Draženka Pavišić Topolnjak dali su svoje mišljenje o njoj i oba su vrlo slična, a svode se na to da ona nije bolesna osoba i da je bila svesna svega što radi. Iako Horvat nije bio na suđenju ovog utorka, a njegovo ispitivanje u sudnici izričito traži Županijsko državno tužilaštvo, novinari portala Jutarnji.hr došli su do rezultata njegovog veštačenja.
„Optužena je osoba bez duševne bolesti, bez privremene duševne poremećenosti i nije zavisnica. Ima osrednje dimenzionirani mešoviti poremećaj ličnosti sa narcisoidnim i disocijalnim crtama. Ono što je zaključak: znala je šta radi“, navodi psihijatar.
Gotovo isto misli i psiholog.
„Kod optužene su registrovana odstupanja u misaonoj, afektivnoj, moralnoj i ponašajnoj sferi, koja ukazuju na poremećaj ličnosti koji odgovara narcisoidnoj strukturi sa psihopatskim obeležijima“, smatra Pavišić Topolnjak.
Problemi sa zakonom od ranije
Ruža Šimunković već je bila pravosnažno osuđena za krađu bankovne kartice penzionera, a novac je potrošila da kupi bundu i dve pidžame. Bila je optužena i za pokušaj ubistva čoveka kojem se predstavila kao vidovnjakinja. Prvo ga je omamila, a zatim pokušala da ga ubije kamenom kojem ga je udarala u slepoočnicu.
„Analiza ličnosti počinitelja teških krivičnih dela ukazuje da je kod njih visoko izražen patološko narcistički spektar ponašanja, a koji uključuje više kliničkih slika te se dijagnostički proteže u rasponu od narcističkog do antisocijalnog poremećaja ličnosti. Glavne karakteristike ovog spektra su nedostatak ili čak odsutnost empatije, sklonost iskorištavanju drugih ljudi, kao i nerealna slika sebe i svojih potreba“, kaže psihijatar, prof. dr sc. Darko Marčinko.
Glavni elementi malignog narcizma obeležja su narcističnog poremećaja ličnosti, uz dodatne antisocijalne crte ličnosti, sadizam blizak egu kao i paranoidni (nerealno utemeljen) osećaj ugroženosti.
Kada ih se pita za motive počinjenja kaznenih dela, uglavnom nude objašnjenja da se radilo samo o reakciji na to što su ih drugi povredili, dakle nude objašnjenja koja nisu temeljena na realnoj istini, dodaje doktor.
