I dok su mnogi prvih dana u penziji ‘sretni kao mala deca’, nisu retkost ni ljudi koji ostanu u blagom šoku i ne znaju što bi sami sa sobom.
Pročitajte kako su ovu životnu prekretnicu doživeli i šta su prvo napravili ‘friški penzioneri’ s raznih strana sveta.
Penzionerski dani donose priliku za nove aktivnosti, ali mnogi svedoče da im je bilo jednako važno zastati i pogledati u sebe, povezati izgubljene končiće života.
“Isključila sam alarm”
Na platformi Quora, jedna je novopečena penzionerka opisala kako su se njene navike promenile s dolaskom penzije. “Isključila sam alarm. Više nisam proveravala vremensku prognozu. Spustila sam roletne jer sam godinama ustajala pre sunca, a sada se sunce dizalo pre mene. Poslovnu odeću, poput haljina i štikli, spremila sam u ormar. Dogodio mi se i koji dan da sam celi dan ostala u pidžami. Samo uživam i ako želim dugo ostati budna ili otići rano u krevet, svejedno mi je jer ne moram razmišljati o ranom ustajanju za posao.”
Pogled u sebe
Potom se nadovezao umirovljenik koji je podijelio svoja razmišljanja o duhovnoj dimenziji penzije. “Čim sam zakoračio u penziju, ispunio sam dugogodišnju želju i krenuo na dugo, daleko putovanje. Kad sam se vratio, počeo sam redovno ići u duge šetnje i to posve sam, kako bih dublje istražio sebe. Često mislimo da se dobro poznajemo, ali vreme koje provedemo u samoći donosi novi pogled na naše postupke i odluke koje smo doneli u životu. S vremenom sam shvatio da sam neke stvari mogao složiti drugačije ili bolje.”
Zaceliti rane
Jedna je novopečena penzionerka napisala: “Sela sam na kauč i duboko udahnula. Poslednjih nekoliko godina na poslu za mene je bilo mučenje i mrzela sam svoje šefove. Oberučke sam dočekala penziju kako bih se oslobodila stresa. Posvetila sam se sebi i svom duševnom zdravlju kako bi zacelila rane, a za to mi je trebalo vreme kad nisam radila ništa drugo. Sada volontiram u skloništu za napuštene pse. Ovaj vikend idem na glamurozno kampovanje s dečkom. Zbog finansija ne priuštim veliki luksuz, ali zato radim ono što želim.”
Pronaći sebe
Još je jedna žena govorila da je prve dane u penziji iskoristila kako bi povezala izgubljene konce svog života i opet ih vratila u svoje ruke. “Opustila sam se, možda to zvuči kao da sam postala lenja, ali nisam. Samo sam se nastojala vratiti sebi. Ustajala sam kad sam se potpuno odmorila, recimo u sedam ujutro umesto u četiri. Vežbala sam, provodila vreme sa suprugom, vrtlarila, ponovo se povezivala s ljudima čije društvo volim, pisala sam knjige i promovisala ih. I da, uspela sam ponovo pronaći sebe.”
Zbogom gužvama u saobraćaju
Jedan se muškarac najpre osvestio kakvih se okova oslobodio. “Više nisam morao provoditi vreme u mračnom uredu pod budnim okom polusposobnog menadžera. Najbolji deo dana više nisam morao provoditi na poslu u kojem više nisam uživao. A najbolje od svega, više nisam morao satima stajati u gužvama na putu do posla.”
S majkom na putovanje
Da je život dobar kad ga možemo provoditi prema svom rasporedu, a ne prema tuđem, pisala je još jedna dama koja se nedavno penzionisala. “Prvo što sam napravila, a to je bilo već sledeći dan, je da sam sa svojom 89-godišnjom majkom krenula na dugo putovanje, počevši od Osla. Godinama mi je govorila: “Ako ikada u životu budeš imala vremena, volela bih da me odvedeš u zemlje Skandinavije i Finsku.”
Doručak, pa natrag u krevet!
I na kraju jedno svedočenje o prvim penzionerskim danima s dozom humora: “Počeo sam raditi gluposti za koje nikad nisam imao vremena ili mogućnosti jer sam po celi dan visio na poslu. Ostajem budan do tri ujutro jer gledam stare filmove. Žitarice sam počeo jesti za večeru, umesto, kao nekad, za doručak. A što mi je najdraže od svega? Ujutro se vratiti u krevet”, preneo je sajt Moje Vrijeme.
