Prema velikoj meta-analizi randomizovanih kontrolisanih ispitivanja, uzimanje vitamina D povezano je s boljim kardiometaboličkim zdravljem.
Studija, objavljena ovog leta u časopisu Engineering, otkrila je da je za postizanje ovih koristi potrebna dnevna srednja doza od 3.320 međunarodnih jedinica (IU).
Učesnici studije koji su konzumirali vitamin D imali su bolji krvni pritisak (sistolički i dijastolički), ukupan holesterol, nivo glukoze u krvi natašte, hemoglobin A1C i insulin u krvi natašte.
Međutim, efekat je bio jači kod ne-Zapadnjaka, starijih osoba, onih sa nižim početnim nivoima vitamina D, onih s nižim indeksom telesne mase (BMI) i onih koji su uzimali suplement duže vreme. Ovo se posebno odnosilo na merenja vezana za glikemiju.
Autori studije dodatno su istakli važnost pružanja individualizovane doze svakom pojedincu, s obzirom na razlike u reakcijama.
– Naši nalazi sugerišu da su viši nivoi vitamina D potrebni za održavanje kardiovaskularnog zdravlja kod ne-Zapadnjaka, gojaznih i starijih populacija. Posledično, treba razmotriti davanje viših doza tokom dužih vremenskih perioda prilikom dizajniranja personalizovanih strategija intervencije koje imaju za cilj poboljšanje kardiometabolnog zdravlja u ovim populacijama – istakli su autori.
Kako su dodaci vitamina D povezani s boljim kardiometabolnim zdravljem?
Da bi sproveli svoju studiju, tim je pretražio nekoliko velikih baza podataka medicinskih istraživanja kako bi identifikovao sve relevantne studije. Ukupno je pronađeno 99 odgovarajućih studija koje su uključivale ukupno 17.656 učesnika. Ovi učesnici su bili u rasponu godina od 6 do 75 godina, sa prosekom od 50,35 godina.
Uključene su i zapadne i nezapadne zemlje
Istraživači su izvukli podatke iz studija kako bi saznali koliko je efikasno korišćenje vitamina D u poboljšanju kardiometabolskih faktora rizika.
Takođe su istraživali kako etnokulturna pozadina ljudi (zapadna naspram nezapadne), osnovni nivoi vitamina D, indeks telesne mase (BMI), doza vitamina D, starost i dužina korišćenja suplemenata utiču na prevenciju kardiovaskularnih bolesti.
Njihova analiza je pokazala da je, u celini, suplementacija vitaminom D poboljšala sve mere kardiometabolnog zdravlja u celoj populaciji.
Grupama koje su imale najveću korist bile su ne-Zapadnjaci, oni koji su počeli s nivoom 25-hidroksi vitamina D manjim od 15,0 ng/mL (ispod 20 ng/mL se generalno smatra deficitom vitamina D), oni s BMI manjim od 30 kg/m² (negoja), oni koji imaju 50 godina ili više, i oni koji koriste dodatke vitamina D duže od tri meseca.
Koji su najzdraviji načini za unos vitamina D?
Majkl Lehi, ekar i specijalista za preventivnu zdravstvenu zaštitu, koji takođe nije bio deo studije, rekao je da je jedan od najboljih načina za dobijanje adekvatnog vitamina D izlaganje suncu.
– Prirodna proizvodnja vitamina D zahteva samo umerene količine sunčeve svetlosti, 10-30 minuta, dva do tri puta nedeljno. Međutim, ne treba izlagati kožu suncu bez zaštite kako bi se sprečila oštećenja kože – dodao je Lehi, naglašavajući da prekomerno izlaganje suncu bez zaštite može povećati rizik od raka kože.
Takođe je istakao da su solarijumi su najlopija opcoija i trebalo bi ih storgo izbegavati.
S druge strane, možete dobiti mnogo vitamina D iz hrane kao što su masne ribe, obogaćeni mlečni proizvodi i žumanca – rekao je Lehi.
Međutim, postoje i situacije kada se proeporučuje i suplementacija.
– To je posebno važno tokom zime ili u regijama gde sunce ne sija veći deo godine. Nedostatak sunca i pravilne ishrane može se nadoknaditi suplementima kako bi se osiguralo da vaše telo ima pravi vitamin D koji mu je potreban.
Koliko vitamina D treba uzimati dnevno?
Akanksha Kulkarni, registrovani dijetetičar i nutricionista, koja nije bila uključena u studiju, savetuje da je neophodno uraditi krvni test pre nego što počnete sa suplementacijom kako biste videli koji su vaši trenutni nivoi vitamina D.
– Ovaj test obično izvodi vaš lekar, koji će vam takođe dati smernice o tome kako da primenite dozu ako je to potrebno.
Ona upozorava na oprez jer vitamin D može da se akumulira do toksičnih nivoa ako se uzima u prekomernim količinama predugo. To može dovesti do prekomernog nakupljanja kalcijuma, što može izazvati bubrežne kamence i čak oštećenje kostiju, prema Kulkarni.
Prekomerno nakupljanje kalcijuma može izazvati i simptome kao što su:
- mučnina
- povraćanje
- slabost
- česta mokrenja
Ljudi bi trebalo da izbegavaju uzimanje velikih količina vitamina D bez konsultacije sa lekarom, naglasila je.
Međutim, ako se odlučite za uzimanje suplemenata, Nacionalni institut za zdravlje savetuje da je preporučena količina vitamina D za odrasle od 19 do 70 godina 600 IU dnevno. Ova količina se povećava na 800 IU za osobe starije od 70 godina. Do 4.000 IU dnevno smatra se bezbednim. Sve što je iznad ovog nivoa treba uzimati samo pod nadzorom lekara.
