Predstavnici Saveza penzionera Srbije, Udruženja sindikata penzionera Srbije i Sindikata penzionera „Nezavisnost” uputiće narednih dana Vladi Srbije i nadležnim ministarstvima predloge za poboljšanje položaja ove višemilionske populacije, a na osnovu zaključaka posle 12 održanih tribina sa najstarijima.
Prošle nedelje u Vrnjačkoj Banji održana je poslednja u nizu tribina „Društveni standard i socijalna sigurnost penzionera u Srbiji”, u organizaciji Saveza penzionera Srbije, a koju je otvorio prvi čovek penzijskog fonda Relja Ognjenović.
Jedan od zaključaka je da prosečne penzije do 2027. treba da budu u visini 55 odsto prosečne zarade.
Milan Grujić, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, kaže da je pitanje učešća budućih prosečnih penzija pitanje svih pitanja, te je vreme da se sa nadležnima poradi na ostvarivanju zahteva, kako položaj penzionera ne bi bio dodatno ugrožen. Ovo je utoliko pre urgentno ako se zna da način usklađivanja nije obezbedio adekvatnu visinu penzije u poslednjem petogodišnjem periodu, kada su ova primanja konstantno bila ispod 50 odsto prosečne zarade.
– U ovom času je učešće prosečnih penzija u prosečnoj zaradi na oko 46-47 odsto, a da bi dostigla 650 evra u 2027, znači da treba da raste po stopi od 18 do 22 odsto u naredne dve godine, što je malo verovatno. Najnovijim povećanjem prosečna penzija umesto 390 iznosi 436 evra, kaže Grujić za Politiku.
Među predlozima je i ukidanje kaznenih poena za one starosne penzionere koji su po sili zakona (iz nužde ) otišli u prevremenu penziju, kada navrše 65 godina života.
– Neophodno je i da se obaveze za socijalno osiguranje koje se isplaćuju na teret poslodavaca vrate na nivo koji je važio pre 2019. godine, odnosno da se plaćaju u visini od 12 odsto, a ne kao sada 10 procenata. Budžet penzijskog fonda je ovom odlukom za četiri godine izgubio 461,5 miliona evra, što je moglo da se iskoristi za mnoga penzionerska davanja. Primera radi, da se licima bez primanja starijim od 65 godina obezbedi socijalna zaštita u visini od 50 odsto minimalne penzije, što je takođe i sada jedan od predloga sa kojim želi da se razgovara sa nadležnima u vladi – kaže on.
Predstavnici ovih reprezentativnih sindikata se zalažu i da u slučaju smrti bračnog druga, drugom supružniku pripadne 30 odsto primanja preminulog supružnika. Ali i da se konačno doprinosi za zdravstveno osiguranje, koji se plaćaju iz penzijskog fonda, počnu plaćati iz budžeta Srbije. Jer ovako za ove potrebe iz iste kase ide 105 milijardi dinara, što dodatno opterećuje penzionerski budžet.
Bez obzira na to što im je gotovo javno rečeno da novac od umanjenih penzija 2014–2018. godine neće moći da im se vrati, spremni su da ponovo pokrenu to pitanje – i rešenje potraže kroz pravičnu naknadu, obeštećenje ne samo u gotovom novcu već i u drugim oblicima koji su prihvatljivi i penzionerima i državi, u vremenu koje zajednički usaglase, kaže naš sagovornik.
Na spisku zahteva penzionera upućenog vladi naći će se i izmena postojeće upravljačke strukture PIO fonda, odnosno da se daju veće nadležnosti osiguranicima i korisnicima penzija, kao što je bilo do 2014. godine, kao i da se vrati nadležnost Nadzornog odbora. Traži se i da se u najskorijoj budućnosti aktiviraju socijalne karte koje su spremne, a ne primenjuju se. Insistiraće se i na delegiranju predstavnika penzionera u rad Socijalno-ekonomskog saveta, kao i u rad Upravnog odbora fonda za zdravstveno osiguranje.
Grujić kaže da je važno da se dijalog sa nadležnima nastavi i da penzioneri ne budu tema samo jednom godišnje, kada se priča o novom usklađivanju njihovih primanja.
Prof. dr Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije, potvrđuje da će se neki od ovih navedenih zaključaka uputiti nadležnima, jer su ovde sublimirani problemi starih s kojima su se proteklih meseca susretali i razgovarali.
– Država je pokazala da ima sluha za penzionere time što je povećano izdvajanje za društveni standard.
Nekada je za ove potrebe izdvajanje bilo na nivou od 0,1 odsto, sada je 0,15. Za ovu godinu to je 1,24 milijarde dinara više. To su sredstva koja u saradnji sa svim udruženjima penzionera opredeljujemo za besplatan odlazak penzionera u banje. Ove godine je to pravo iskoristilo oko 22.000 penzionera, ali i za podelu solidarnih paketa..
