Billy i Akaisha Kaderli primer su para koji je već 1991. godine, s tada nepunih 38 godina, odlučio napustiti posao i započeti avanturu života.
Oni su još 1989. godine zaključili da mogu priuštiti prevremeni odlazak u penziju. “Oboje smo radili kao robovi,” kaže Billy za CNBC, dodajući da su shvatili da ne žele nastaviti tim tempom do “normalne” dobi za penziju ili do trenutka kada više fizički neće moći da rade.
Školovani kuvar Billy i Akaisha, vlasnici restorana u Santa Cruzu u Kaliforniji, doneli su odluku pošto je Billy 1985. doživio takozvano „sagorevanje“ na poslu (previše je radio) pa je iz kulinarstva prešao u investiciono bankarstvo. “To je jedan od najlakših poslova koje sam ikada radio”, priznaje.
Zahvaljujući solidnoj zaradi i vlastitim ulaganjima, par je detaljno analizirao svoje finansije i izračunao koliko će im biti potrebno za potpuno povlačenje s tržišta rada.
“Intenzivno smo ulagali koliko god smo mogli, pratili potrošnju da bismo videli na šao trošimo. Shvatili smo da imamo dovoljno”, objašnjava Billy.
Posle dve godine planiranja, s 38 godina života, oboje su 1991. godine otišli u penziju s ušteđenih 500.000 dolara. Preračunato prema današnjoj vrednosti, taj iznos bio bi gotovo 1,2 miliona dolara.
Pioniri prevremenog penzionisanja
Odluka Kaderlijevih usledila je pre nego što je pokret FIRE (finansijska nezavisnost, prevremena penzija) postao poznat. Danas su dostupni brojni blogovi, resursi i zajednice posvećene FIRE filozofiji, ali 1991. internet je tek bio u povojima, tako da je ovaj par ustvari bio njihova preteča. “Uvek smo težili slobodi”, kaže Akaisha.
Tokom više od tri decenije u penziji, Kaderlijevi su putovali svetom i dokumentovali svoja iskustva na blogu, ne osvrćući se na odluku da prestanu raditi. Čak su prebrodili velike tržišne krize poput one iz 2008. i pandemije bez većih problema.
“Posedujete svoj život”
“Postoji zabluda da je penzija samo dokono sedenje i da može postati dosadna”, kaže Akaisha. Dodaje da više vole izraz “finansijska nezavisnost” nego “prevremena penzija”. Nisu želeli samo odmor od fizičkog rada, već slobodu da biraju kako će provoditi svoje vreme.
“Možete raditi što želite; podučavati decu, putovati svetom ili raditi bilo gde jer posedujete svoje vreme”, kaže Akaisha. “Posedujete svoj život.” Billy dodaje: “Kad postanete finanaijski nezavisni, radite što god želite.”
„To je način života, a ne odmor“
U penziji su putovali svetom, upoznavali nove kulture, druge putnike i lokalno stanovništvo te isprobavali nove namirnice i aktivnosti, o čemu pišu u knjigama i na blogu. “To je način života, a ne odmor”, kaže Billy. “Volimo da se smestimo na neko mesto i upoznamo ljude, trgovine i hranu tog područja, kao i da steknemo nove prijatelje.”
Tokom godina živeli su na raznim mestima, uključujući Tajland, Gvatemalu, Indoneziju i ostrvo Nevis u Zapadnoj Indiji. Poslednjih sedam godina povremeno se vraćaju u unajmljeni stan u meksičkoj Chapali. “Uvek smo želeli putovati, isprobavati nove stvari, jesti novu hranu i upoznavati ljude”, kaže Akaisha, koja je studirala antropologiju.
“Volimo da donosimo sopstvene odluke”
Naravno, nije uvek lako. S godinama su se suočavali s povredama i bolestima pa su morali birati gde će pronaći najbolju medicinsku pomoć. Ranije ove godine, Akaishi je dijagnosticiran rak dojke u trećem stadijumu pa su se radi lečenja vratili u Meksiko na tri meseca. “Kroz medicinski turizam gde god smo bili imali smo odlične rezultate”, kaže Billy.
Uglavnom, kako zaključuju, finansijska nezavisnost omogućila im je da kontinuirano preispituju sopstveni život. “S vremenom postaje sve bolje”, kaže Akaisha. Njihova ulaganja i dalje im omogućuju ostvarenje dugog i sretnog penzionisanja o kojem su sanjali pre više od 30 godina.
