Naše društvo je sve starije. Starost nije bolest, ali sa starošću dolazi i veliki broj hroničnih progresivnih bolesti.Na kakve probleme nailaze starije osobe kojima je potrebna lekarska pomoć, i da li nailaze na bilo kakve oblike diskriminacije?
Na ova, ali i mnoga druga pitanja, odgovor su dali gosti „Pulsa Srbije“ Nadežda Satarić, magistar socijalne politike i Aleksandar Stojanović, direktor DZ palilula.
Stojanović je odgonetnuo da li penzioneri imaju prednost kada dođu na pregled u lokalni Dom zdravlja.
– U principu nemaju, ali ja uvek apelujem na doktore i sestre kada stariji ljudi dođu u čekaonicu, a imaju neke tegobe, kada dođu sa nekim pomagalom ili u pratnji nekoga, tako da se ti pacijenti propuste ranije, a često sam prisutan bio kada pacijenti koji su u čekaonici puste stariju osobu da završi pre njega, imaju razumevanja, pa sam tu optimista. Čak iako neko neće da vas pusti, ukoliko starija osoba zamoli, uglavno će i biti puštena. Treba uvek da apelujemo na tu temu, kao kada mladi ustaju starijima u prevozu, zamislite da su to vaši roditelji ili bake i deke, njihov dolazak na lečenje vam predsatvlja misao za ubuduće da ćete i vi ostariti i da će i vama trebati nečija pomoć. To bi trebalo da se praktikuje svuda, na pijaci ako čekate red ili u pošti, to je jednostavno vid kulture – započeo je Stojanović.
Satarić se osvnrula na anketu u kojoj se stariji sugrađani žale da se predugo čeka na pregled lekara specijaliste, ali i da su im penzije toliko niske, da ne mogu da idu kod privatnog lekara:
– To je slučaj u mnogim sredinama, a posebno na jugu i jugoistoku naše zemlje. Imamo situacije da oni koji žive u lekarskim sredinama, njima ne da nisu samo dostupne specijalističke zdravstvene usluge, već im nije dostupan ni lekar izabranik. To je jedan problem, a drugi je taj što ni nema dovoljan broj specijalista, imamo i opšte bolnice u kojima fali pojedini broj specijalista. Bez obzira što svi imaju pravo zdravstvenu zaštitu, ipak su privilegovani oni koji žive u većim gradovima.
