Zakopan u nizu paragrafa, jedan jedini red u novom dokumentu iz Pekinga potresao je kinesku radnu snagu.
Lideri zemlje, koji su se sastali prošle nedelje kako bi razgovarali o pravcima njihove ekonomije, otkrili su u nedelju desetine rezolucija — uključujući njihovu želju da se poveća standardna starosna granica za odlazak u penziju.
Nisu dati nikakvi detalji, a u rezoluciji se navodi da će sve izmene naglašavati da su „dobrovoljne i fleksibilne“. Ipak, znaci su jasni: Peking je konačno spreman da promeni pravilo koje je upravljalo životima više od šest decenija.
Ovaj potez je duboko nepopularan, kao što je bio i u drugim zemljama, poput Francuske, gde su radnici protestovali zbog slične presude 2023. godine.
Ljudi u Kini su tu izjavu shvatili kao početak kraja monolita radnog života kakav su poznavali od 1950-ih.
Od četvrtka, hešteg koji se može prevesti kao kasnije penzionisanje, u originalu „retiring late“, porastao je na 130 miliona pregleda na Ksiaohongshu, kineskoj verziji Instagrama. Ljudi su svoje žalbe ove nedelje uputili na Veibo, kinesku verziju platforme Iks, u sličnim temama, koje su kasnije cenzurisane.
Ali stručnjaci i istraživački centri odavno kažu da je ovo promena politike koja je očajnički potrebna starijoj Kini.
Kina niska starosna granica za penzionisanje
Žene sa „plavim ovratnicima“ u Kini mogu da se penzionišu i prikupljaju penzijske čekove već sa 50 godina, a one u kancelarijama mogu da napuste radnu snagu sa 55 godina. Čak je i starosna granica za penzionisanje od 60 za Kineze ispod svetskog proseka od oko 64 godine.
Ovo je bio standard postavljen 1951. godine, ali je zastareo jer ako pogledamo unazad, očekivani životni vek pri rođenju bio je 43 godine 1950, a zatim 48 1958“, objasnila je Sabrina Luk, docent društvenih nauka na Tehnološkom univerzitetu Naniang u Singapuru.
Očekivani životni vek u Kini sada je porastao na 75,4 godine za muškarce i 80,8 godina za žene, prema zvaničnoj vladinoj statistici.
„Ova promena je verovatno kasnila 20 godina“, rekao je za BI Šaun Rein, osnivač China Market Research Group sa sedištem u Šangaju.
„Smešno je da ljudi završavaju fakultete ili stručnu školu sa 22 godine, rade 28 godina, a onda idu u penziju još 30 do 40 godina“, dodao je on.
Luk, koji istražuje starenje u Aziji, rekao je da bi Peking mogao da razmotri stvaranje nacionalnog standarda u starosnoj dobi za odlazak u penziju za sve polove. Trenutno vodi jednostranu politiku dopuštanja ženama da se penzionišu do 10 godina ranije uprkos tome što u proseku žive znatno duže od muškaraca.
„U skoro svakoj zemlji žene u proseku nadžive muškarce za oko četiri godine“, rekla je ona. „U Kini žene žive više od pet godina duže od muškaraca.“
Neki istraživački centri, uključujući državnu Kinesku akademiju društvenih nauka, predviđaju da će zemlja težiti da svi radnici odu u penziju sa 65 godina. Još nema zvaničnih informacija o novim starosnim granicama za odlazak u penziju niti da li će one biti standardizovane.
Problem sa penzijama
Ključni za reformu penzionisanja su kineski penzioni fondovi.
Većina kineskih radnika prima državne penzije, koje se mogu povećati penzionim fondovima poslodavaca i ličnim doprinosima. U državni fond se ubedljivo najviše oslanjaju radnici.
Ali zemlja, kao i ostatak istočne Azije, ubrzano stari. Procenjuje se da je 254 miliona ljudi starijih od 60 godina, a očekuje se da će taj broj porasti do 2040. na 400 miliona, ili više od celokupne populacije SAD.
„Ovo je veliki problem za Kinu“, rekao je za BI Gu Kingiang, vanredni profesor javne politike na Nacionalnom univerzitetu Singapura. „Državni fond zavisi od vladinih budžeta, a ovo u velikoj meri zavisi od cele ekonomije. A svi znamo da trenutni ekonomski učinak Kine nije tako dobar.“
Sa sve više penzionera za izdržavanje i sve manje mlade radne snage koja će hraniti fondove, Kina se plaši da će ostati bez novca za izdavanje. CASS je u 2019. procenio da bi penzione rezerve mogle u potpunosti da se isprazne do 2035. godine.
I to je bilo pre mandata nultog COVID-a, kada su lokalne vlasti — koje su obično odgovorne za finansiranje državnih penzija — provele godine ulažući milijarde u blokade, karantinske centre, objekte za testiranje i setove za briseve.
U vreme kada je Kina izašla iz svog maratona protiv koronavirusa, neke penzije su već bile u deficitu. Bes se izlio na ulice početkom 2023. godine kada su najmanje četiri velika grada počela da smanjuju isplate medicinskih naknada.
Odlaganje kada ljudi mogu da počnu da dobijaju svoje čekove moglo bi da pomogne u ublažavanju finansijske krize, mada je još uvek nejasno da li Kina planira da pomeri starosnu granicu za penziju sa starosnom granom za odlazak u penziju.
Stručnjaci kažu da će u svakom slučaju Pekingu biti potrebno više od jednostavne promene politike da bi rešio svoju krizu.
„Da li povećanje starosne granice za odlazak u penziju zaista može da obezbedi održiv penzioni sistem? To je znak pitanja“, rekao je Luk. „To nije tako lako.“
Kineska omladina se oseća izdano – da li bi trebalo?
Delimično cenzurisana reakcija na društvenim medijima — i nedostatak uličnih protesta — pokazuju da se kineska omladina možda oseća u najnepovoljnijem položaju zbog veće starosne granice za odlazak u penziju.
Mnogi su već nedovoljno plaćeni ili nezaposleni, a postoji uverenje da će puštanje starijih zaposlenih da rade duže smanjiti izglede za da se mlade generacije zaposle.
„Mladi ne mogu da se zaposle i ne smeju da napuste školu, a stari se toliko rade da ne smeju da odu u penziju. Kakav je ovo nered?“ napisao je investicioni bloger sa sedištem u Šangaju na Veibou.
„Šta je sa stopom zaposlenosti mladih? Ako mladi ne mogu da nađu posao i ne mogu da se izdržavaju, kako da se venčaju i da imaju decu?“ napisao je drugi investicioni bloger.
Promena je takođe izazvala stotine memova na Ksiaohongšuu, kao što je jedan popularan video koji prikazuje starca koji radi kao pomoćnik u maloprodaji Louis Vuitton-a.
Međutim, stručnjaci kažu da su upravo mlađe generacije te koje će najviše dobiti.
„Penzijski sistem je u osnovi ono što mlađa generacija proizvodi za podršku starijoj generaciji“, rekao je Gu. „Poresko opterećenje na njih bi bilo veoma teško.
Za mnoge žene, promene koje procenjuju istraživački centri bi na kraju mogle da dovedu do toga da rade dodatnih 15 godina. Ipak, Rein of China Market Research Group misli da će odluka imati neto pozitivan rezultat za njih.
„Ako ste imali muškarca i ženu koji oboje imaju 46 godina, a ona će se penzionisati za četiri godine, koga ćete unaprediti?“ rekao je.
