Među teškim pričama ljudi koji su nezadovoljni smeštajem voljenih u domovima za starije, važno je podeliti i one pozitivne primere koji ulivaju nadu i pokazuju kako briga za stare i nemoćne može izgledati.
U mnoštvu ispovesti, nalaze se i priče čitateljki koje su izrazile zadovoljstvo izborom doma, bilo za sebe ili za članove svoje porodice.
“Nisu svi domovi isti”, poručuju, a pri tome najviše ističu kvalitet smeštaja i humani pristup osoblja.
“Bolujem od multiple skleroze i donela sam odluku da se preselim u dom za starije osobe. Moj uslov bio je da imam jednokrevetnu sobu, što su mi omogućili.
Imam dva sina koji doplaćuju moj smeštaj, za šta sam im neizmerno zahvalna”, napisala je čitateljka koja se potpisala kao Berta redakciji sajta Moje Vrijeme.
“I jedan i drugi sin me redovno zovu kako bi proverili treba li mi nešto, a često me i posećuju. Osećam njihovu ljubav i brigu, što mi puno znači.
Ipak, najviše me raduje što su slobodni da žive svoje živote bez prevelikih opterećenja zbog mene.”
“Sam dom i osoblje zaista su odlični, zadovoljna sam. Tu mi je ugodno i osećam se sigurno u ovom okruženju, to mi daje unutrašnji mir, ali i snagu.
Iznad svega sam pak sretna što sam pronašla kompromis između sopstvenih potreba i toga da ne opterećujem svoje sinove”, kaže ona.
Javila se i čitateljka koja se potpisala sa Zadovoljna, a u pismu za rubriku Poverljivo izrazila je pohvale i preporučila jednu udomiteljsku porodicu koja prihvaća starije i nemoćne u Slavonskom Brodu.
“Ovim putem želim istaknuti da u Slavonskom Brodu svedočim porodičnom udomiteljstvu starijih u kojem vlada prava porodična atmosfera i pruža se individualni pristup.
Profesionalnost, higijena, kvalitetni obroci i informisanost su na najvišem nivourazini”, piše ona.
Posebno je istakla „dostojanstvene poslednje trenutke života koje onde omogućuju korisnicima, a puno znači i to da se njihovim štićenicima uvek može doći u posetu“.
“Moja mama je bila u državnom domu u Koprivnici, što je bila njena želja i ja sam je poštovala. O tom domu i njegovom osoblju mogu reći samo najlepše. Iako živim daleko od Koprivnice, redovno sam posećivala majku, barem jednom mesečno i onda bih tu ostajala po nekoliko dana”, opisala je ona.
“Nakon nekog vremena mama je bila pala i preselili su je u stacionar, gde je provela 11 meseci. Tokom tog vremena bila je negovana, uvek čista, bez ijedne rane na telu. Nikada se nije žalila da nešto nije u redu, što mi je bilo ogromno olakšanje. Stoga ovim putem zahvaljujem osoblju koprivničkog doma koje je svoj posao obavljalo s ljubavlju i pažnjom”, svedoči o pozitivnom iskustvu još jedna čitateljica.
