Psiholog objasnio koji su motivi za pljačku ovih sajber-baka.
Naime, dve gospođe, od 65 i 74 godine, putem društvenih mreža na prevaru su zgrnule milione.
Stručnjaci objašnjavaju koji su psihološki motivi ovakvih prestupnika i šta građani treba da preduzmu da ne bi postali njihove žrtve.
Vest je čudna, a još čudniji način na koji su dve starije gospođe prevarile, kako je do sada prijavljeno policiji, desetak ljudi za više od pet miliona dinara.
One su zloupotrebile objave o preminulim članovima porodice, postavljane na društvene mreže tako što su obećavale ljudima pravo na nasledstvo.
Psihoterapeut i socijalni pedagog Martina Kvarantan Šmitarn upozorava na situacije kada neke osobe mogu zloupotrebiti deljenje tajne.
“Uvek kada se obraćamo ličnim imenom, kada koristimo emotivan ton, kada koristimo određene reči, nasledstvo ili naročito kada imamo neke tajanstvene podatke, zapravo onda psihološki te osobe, ako su vrlo sposobne, mogu da iskoriste deljenje tajne, koje onda drugu osobu, žrtvu čini podložnom manipulaciji“, navodi Kvarantan Šmitarn.
Objašnjava da osobe starije životne dobi mogu imati neki osećaj nedostatka dužnosti prema moralnoj odgovornosti, da su u nekoj krizi godina, da postoje inhibicije nekih impulsa, želja za autentičnošću, pa možda i adrenalinom.
Policija je izvesno vreme pratila njihove aktivnosti i otkrila da njih dve ukupno imaju 43 tekuća računa, otvorena kod 16 banaka.
Šta kaže praksa
Docent Fakulteta bezbednosti Miloš Tomić rekao je za RTS da nije retkost da su stariji sugrađani počinioci, ali i žrtve krađe.
“Zabrinjavajuće je da svaki 25. sugrađanin prijavi ovo krivično delo. Najbitnije je paziti kome dajemo svoje lične podatke i treba pažljivo čitati upozorenja prilikom neke onlajn kupovine kako bi preventivno zaštitili sebe“, navodi Tomić.
Kada su u pitanju stariji sugrađani, dodaje Tomić, to su često osobe koje su već imale neka krivična dela i to se kasnije na sudu uzima u obzir prilikom određivanja kazne.
“Svoje žrtve najčešće pronalaze preko društvenih mreža. Profili tih ljudi ‘barataju’ komunikacionim veštinama i kroz ljubaznu priču dižu sebi kredibilitet“, navodi Tomić.
Kada dođe do krađe ili prevare, treba prijaviti u najkraćem roku kako bi dokazi ostali sačuvani.
“Izvršioci ovih krivičnih dela dovode metu prevare u zabludu, imaju jako razvijene retoričke sposobnosti kojima navode žrtvu da da svoje lične podatke“, istakao je docent.
Treba voditi računa i da li su stanovi zaključani kako bi izbegli pljačke takozvanih „šetača“.
“Kada su nadzorne kamere u pitanju, treba voditi računa i odneti nadležnim službama umesto kačenja snimaka na društvene mreže, kako bi izbegli problem sa povredom privatnosti samog izvršioca dela“, zaključio je Tomić.
