Visokoproteinske namirnice odlične su za postizanje bistrog uma i mentalne svežine i zato je riba neizostavan deo jelovnika.
Postoje namirnice koje je potrebno što više konzumirati kako bi se očuvala svežina mozga, pamćenje i koncentracija.
To je posebno važno u starijim godinama kada dolazi do manjeg ili većeg pada kognitivne sposobnosti.
Među tim namirnicama su riba, integralne žitarice, koštunjavo voće, maslinovo ulje, borovnice i ribizle. Tu spadaju zatim i zeleno lisnato povrće, paaradjz, kakao, avokado, nar, citrusi…
Visokoproteinske namirnice odlične su za postizanje bistrog uma i mentalne svežine i zato je riba (morska, pre svih losos, skuša i sradina, a od rečnih pastrmka) neizostavan deo jelovnika.
Plodovi mora bogati su cinkom, mineralom koji utiče na poboljšanje memorije, ali i omega-3 masnim kiselinama neophodnim za dobar rad mozga.
Plodovi kao što su orasi, lešnici, bademi višestruko su značajni za mozak. Bogati su belančevinama, cinkom i vitaminom E koji poboljšava intelektualne sposobnosti, a sadrže i dosta bora, minerala čiji nedostatak u organizmu smanjuje mentalnu aktivnost. Naučnici ističu da mozak osoba koje ne unose dovoljno bora proizvodi više teta talasa, a manje alfa talasa, što je tipičan nalaz za stanje pospanosti.
Integralne žitarice smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Funkcionisanje svih organa zavisi od količine krvi koja dospeva do njih, pa hrana koja potpomaže ovaj proces povoljno utiče i na mozak. Zrna žitarica sadrže vlakna, vitamin E, cink, belančevine i omega-3 masne kiseline, a najbolje ih je konzumirati ujutru, u kombinaciji s medom i suvim voćem.
Dok zasićene masne kiseline, prvenstveno one iz mesa i drugih namirnica životinjskog porekla, oduzimaju energiju i usporavaju mentalne sposobnosti, zdrave masnoće iz hladnoceđenih biljnih ulja poput maslinovog poboljšavaju pamćenje i uravnotežuju raspoloženje. Istraživanja su pokazala da ishrana s malo nezasićenih masnoća može uzrokovati slabljenje memorije, promenu raspoloženja i nesanicu. Zato odaberite zdrave masti kao što su one iz maslinovog ulja, semenki, oraha i drugih koštunjavih plodova. Izbegavajte slaninu, mesne prerađevine, kolače, industrijske slatkiše, čips i druge slane grickalice.
Borovnice sadrže važne fitonutrijente koji poboljšavaju sposobnost pamćenja i smanjuju efekte hroničnih degenerativnih procesa poput Alchajmerove bolesti ili demencije. Istraživanja su potvrdila da osobe koje redovno konzumiraju borovnice poboljšavaju svoje mentalne i motoričke sposobnosti i podmlađuju svoj organizam. Dovoljno je pojesti jednu šolju borovnica ili ribizli dnevno, svežih ili zamrznutih.
Spanać, kelj, blitva, brokoli, karfiol, rukola, zelena salata, prokelj – sve ove namirnice zaslužuju važno mesto u svakodnevnoj ishrani, jer su veoma korisne za čovekovo opšte zdravlje. Zeleno lisnato povrće bogato je gvožđem a nedostatak ovog minerala povezuje se sa sindromom nemirnih nogu, umorom, lošim raspoloženjem i konfuznim razmišljanjem. Verovali ili ne, samo jedna „ružica” brokolija sadrži više vitamina C nego dve jabuke, što je od neprocenjivog značaja za funkcionisanje mozga.
Paradajz sadrži likopen, antioksidans koji je posebno koristan za mozak, a pomaže i u prevenciji demencije. Istraživanje sprovedeno u Finskoj pokazalo je da likopen smanjuje rizik od moždanog udara čak 55 odsto. Zanimljivo je da likopena ima više u kuvanom paradajzu nego u svežem, te je u sezoni svakako preporučljivo jesti što više ovih rajskih plodova, dok se tokom hladnih dana savetuje konzumiranje soka od paradajza, po mogućnosti bez šećera i konzervansa.
Kakao spada u namirnice koje najpovoljnije deluju na mozak. Upravo iz tog razloga čokolada se smatra namirnicom za mozak, ali treba znati da kakao i čokolada nisu isto. Blagotvorni prah treba jesti u čistom obliku, a ne kroz čokoladu koja sadrži i veliku količinu šećera i masti, pa ima niz štetnih posledica po zdravlje.
Sastojci kakaoa, čiji je povoljan učinak na kardiovaskularni sistem klinički dokazan, korisni su za mozak jer podstiču cirkulaciju.
Avokado sadrži ogromnu količinu minerala i oligoelemenata, tri puta više od drugih vrsta voća. Avokado je bogat magnezijumom, fosforom, gvožđem, cinkom, bakrom i manganom, pa smanjuje umor i nervozu te jača imunitet. Prepun je zdravih masnoća koje podstiču cirkulaciju krvi, što podstiče intelektualne sposobnosti. Može se koristiti za pripremu raznih namaza i sosova.
Pomorandže, limun, grejpfrut i nar prave su vitaminske bombe koje pozitivno deluju i na centralni nervni sistem. Ovo voće obiluje antioksidansima koji štite mozak od slobodnih radikala, a smatra se da su neuroni najosetljiviji na slobodne radikale.
