Padovi su opasni kod starijih osoba, a naučnica koja se bavi ovom temom savetuje kako zaštititi starije osobe od pada.
Padovi su glavni uzrok povreda kod osoba starijih od 65 godina, navode američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Više od trećine onih koji su pali izjavilo je da im je bila potrebna lekarska pomoć ili da su najmanje jedan dan bili sprečeni u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.
Prema podacima iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda iz 2012, svake godine padne između 35 i 40 odsto starijih osoba koje žive sa porodicom i čak 50 odsto onih u domovima za stare.
Šta oni koji su najugroženiji od padova mogu da urade da se bolje zaštite?
Jadžin Mun (Yaejin Moon) asistentkinja na Falk koledžu Univerziteta u Sirakuzi, u saveznoj državi Njujork, radi na pronalaženju odgovora na ovo pitanje.
Njeno istraživanje se fokusira na poboljšanje pokretljivosti i smanjenje povreda uzrokovanih padom kod ljudi sa neurološkim poremećajima i starijih osoba.
Cilj joj je da shvati kako nastaju ove povrede i da ih spreči. Ona analizira video snimke padova u stvarnom životu pomoću veštačke inteligencije.
Jadžin Mun takođe je podelila i savete za tehnike bezbednog pada.
Padovi su posebno opasni za starije osobe zbog njihove učestalosti i teških posledica. Među opasnosti od pada za starije odrasle osobe spadaju ozbiljne povrede kao što su prelomi kuka i šake, traume glave, pa čak i smrt.
Do značajne opasnosti od pada kod starijih dolazi usled kombinovanih uticaja gubitka mišićne mase i gustine kostiju, manje savitljivosti, kao i oslabljenih senzornih i kognitivnih funkcija.
Konkretno, gubitak ravnoteže nakon saplitanja ili klizanja često se može nadomestiti brzim korektivnim pokretima. Ti pokreti, međutim, zahtevaju brze i snažne reakcije mišića. Kod starijih, slabiji mišići otežavaju održavanje ravnoteže i izvođenje ovih korektivnih pokreta na vreme.
Pored toga, padovi često dovode do smanjene pokretljivosti, gubitka nezavisnosti i značajnog pada ukupnog kvaliteta života. Stalni strah i rizik od pada takođe mogu dovesti do anksioznosti i smanjenog nivoa aktivnosti. To utiče čak i na one koji nisu doživeli pad ili su se oporavili od njega.
Zahvaljujući napretku u veštačkoj inteligenciji, sada možemo automatski da identifikujemo i analiziramo ljudske pokrete na ovim video snimcima. Ovaj pristup nam omogućava da prevaziđemo ograničenja prikupljanja podataka zasnovanih na sećanju. Na taj način možemo da razvijemo programe za prevenciju pada zasnovanih na stvarnim dokazima o nesreći, objašnjava naučnica.
Razumevanjem uzroka i mehanike padova koji se javljaju u svakodnevnim situacijama, ona planira da kreira efikasnije intervencije za sprečavanje povreda od padova kod starijih i osoba čija je pokretljivost oslabljena te je osmislia studiju kako bi istražila da li stariji ljudi mogu da nauče tehniku bezbednog pada, posebno strategiju „uvuci i kotrljaj“.
Ova tehnika podrazumeva uvlačenje brade kako bi se sprečile povrede glave i kotrljanje duž leđa kako bi se ublažila snaga udara.
Na početku istraživanja izmerila sam koliko su starije osobe snažno udarile o tlo kada su pale u stranu na prostirku. Zatim su učesnici pola sata učili tehniku „uvuci i kotrljaj“. Iznenađujuće je da su, nakon ovog kratkog treninga, stariji usvojili tehniku i smanjili snagu udara za 33 odsto, napisala je mlada naučnica u studiji.
Pored toga, iako su bili obučeni da padaju samo na desnu stranu, tehniku su mogli da izvode i tokom padova na levu, stranu za koju nisu obučavani. Značajno je to da su zadržali sposobnost mekog pada nedelju dana nakon treninga.
Ključno je, naravno, sprečiti padove.
Padovi se dešavaju usled kombinacije fizičkih faktora i faktora okoline i ponašanja. Stvaranje bezbednog okruženja je od suštinskog značaja.
Važno je preduzeti neophodne mere predostrožnosti kao što je pričvršćivanje tepiha i ivica tepiha trakom, postavljanje rukohvata sa obe strane stepeništa i postavljanje držača u kupatilima pored toaleta i kade.
Pored toga, obezbeđivanje dobre osvetljenosti svih delova doma (uključujući hodnike i stepeništa), nošenje odgovarajuće obuće i korišćenje pomagala za kretanje kao što su štapovi i hodalice može pomoći u prevenciji pada.
Redovna vežba je od presudnog značaja za poboljšanje ravnoteže, snage i fleksibilnosti. Aktivnosti kao što su tai či, joga i trening snage mogu biti posebno korisne. U Sirakuzi, nekoliko centara borilačkih veština nudi časove za starije osobe na kojima se uče tehnike bezbednog pada. Ovi kursevi mogu biti odlični za njih.
Takođe bi moglo biti korisno razmisliti o korišćenje uređaja za detekciju pada. Dugi periodi ležanja na podu nakon pada mogu povećati smrtnost. Važno je da negovatelji budu što pre obavešteni ako do pada dođe. Aparati koji se nose ili sistemi pametnih kuća mogu da otkriju padove i odmah obaveste hitne službe ili članove porodice.
Uopšteno govoreći, kada počnete da padate, nemojte da se ukrutite opirući se padu, jer to može dovesti do toga da padnete kao sekira, što je najrizičniji način. Umesto toga, prepustite se padu tako što ćete spustiti telo u položaj čučnja da biste smanjili rastojanje do tla i pomogli u kontroli pada.
Prema ovom naučnom radu, o strategijama bezbednog spuštanja tokom pada, objavljenom u časopisu „Archives of Physical Medicine and Rehabilitation„, tehnike bezbednog pada zavise od pravca pada:
Pad unazad: Ako padate unazad, privijte bradu na grudi da biste sprečili da udarite glavom i otkotrljajte se duž leđa pri padu.
Pad unapred: Ako padate napred, koristite ruke i kolena da biste prekinuli pad. Pokušajte da se dočekate na ruke i kolena da biste rasporedili udar i zaštitili lice i glavu.
Bočni padovi: Ako padate u stranu, rotirajte svoje telo tako da sletite na zadnji deo tela i otkotrljajte se tokom pada. Ne zaboravite da uvučete bradu kako biste zaštitili glavu.
