Postoji više vrsta nasilja, fizičko, psihičko, ekonomsko…
Statistika govori da jedna od 6 osoba starija od 65 godina trpi nasilje, dok nasilje prijavi tek jedna od 24 osobe, i to najviše zato jer je reč o najbližima – deci, unucima, supružniku.
Postoji više vrsta nasilja, fizičko, psihičko, ekonomsko, seksualno i zanemarivanje.
Prema istraživanju koje je sprovedeno u Srbiji čak 19,8% starijih preživi neko od navedenih nasilja. Fizičko nasilje preživi 3,6 % osoba a, kako pokazuju istraživanja, čak 11% starijih tvrdi da je preživelo neku vrstu ekonomskog nasilja, a pod tim se podrazumeva uzimanje novca, kartica i imovine.
O seksualnom nasilju stariji ne žele da pričaju jer to je još uvek tabu tema.
Zanemarivanje kao vrsta nasilja je napuštanje starije osobe i nevođenje računa o zdravstvenim i drugim problemima, kaže stručni saradnik Crvenog krsta Srbije i predsednik Gerontološkog društva Srbije Nataša Todorović.
Istraživanja pokazaju i da je u Srbiji 16% starijih žena starosti od 65 do 74 godine doživelo neki oblik nasilja nakon navršene 65. godine života. Žrtve se retko odlučuju da prijave iz različitih razloga, iz straha, stida, ekonomske zavisnosti, a ujedno su prisutni i jaki patrijahalni obrasci.
Najrasprostranjenije je psihičko nasilje, koje je doživelo 38% žena od navršenih 15 godina i 7% žena tokom poslednjih 12 meseci (nakon navršene 65. godine starosti).
Todorović navodi da je u daljem radu na prevenciji potrebno edukovati starije žene o nasilju i različitim formama, faktorima rizika, kao i o načinima postupanja svih delova sistema prilikom prijave nasilja.
Neophodno je obezbediti usluge psihosocijalne podrške starijim ženama. Potrebno je uključiti u kontinuiranu obuku stručnih radnika poseban deo koji se odnosi na specifičnosti nasilja nad starijim ženama, kao i omogućiti da se na lokalnom nivou obezbedi bolja koordinacija svih aktera.
Potrebno je takođe raditi i na podizanju svesti javnosti o nasilju nad starijim ženama kroz različite kampanje a vrlo važna aktivnost je borba protiv diskriminacije i promena slike o starijim ženama kako bi se promovisao njihov dobrinos u društvu i zajednici, kao aktivnim članovima društva koje doprinose svojim porodicama, zajednici i društvu.
U većini slučajeva nasilnici su najbliži – deca, unuci ili ljudi iz okruženja. Međutim, upravo njih stariji ređe prijavljuju nadležnima.
Stučnjaci kažu, nasilju se staje na put samo ako ga vidi neko sa strane.
Iako je prosečna penzija u Srbiji oko 45.000 dinara, nekada je jedini izvor prihoda u porodici, pa ekonomsko nasilje postaje sve ćešće.
„Nasilju su izložene one osobe, najviše žene, koje nemaju ništa, jer su onda na teretu i članovima svoje porodice živeli, ne živeli sa njima. Izložene su nasilju i one koje imaju kakvu takvu penzijicu, a najčešće primaju poljoprivredne penzije koje iznose 17.000 dinara“, kaže Nadežda Satarić iz Udruženja građana „Amiti – snaga prijateljstva“ .
Kako objašnjava Andrej Kubiček, sociolog, dolazi do određene akumulacije bilo nekih nejednakosti, bilo beneficija koje su u životu imali.
Tako obično ljudi koji su bili siromašni, isključeni, koji su imali niske resurse tokom svoje životne karijere, to će kulminirati u starosti. Dakle njihova situacija će biti znatno teža. Oni koji su bili povlašćeni tokom života, zadržaće te povlastice i u starosti. I za jedne i za druge, preporuka je da važne odluke o tome kako će živeti u starosti donesu na vreme, dok su svesni posledica.
Po rečima Ivane Stevanović, direktorke Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, ono što je karakteristično za zapadne zemlje jeste da tamo ljudi kad odlaze u penziju donose odluku i regulišu svoje odnose u porodici.
Da li će to uraditi testamentom, ugovorima o poklonu i doživotnom izdržavanju, da li će se opredeliti da odu u dom, to je njihova odluka, uglavnom na njih se ne sme vršiti pritisak.
Mnogi starost provode u 40 državnih ustanova za smeštaj starijih i odraslih i 257 privatnih licenciranih domova. Ipak, nasilja ima i tamo.
Prošle godine prijavljena su 52 slučaja nasilja i to najviše između samih korisnika.
Ovogodišnji 15. jun, Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starijima, obeležen je, između ostalog, u okviru projekta “Zdravo starenje u prekograničnoj oblasti – HEAL“.
Predavanje na temu nasilja nad starijima održala je Nataša Todorović, master psiholog, stručni saradnik Crvenog krsta Srbije i predsednik Gerontološkog društva Srbije, stručnjak za ovu oblast.
Svetski dan borbe protiv nasilja nad starijima obeležava se od 2006. godine, a u Srbiji se obeležava od 2007. godine, dok je od 2011. godine ovaj datum uvršten i zvanično u kalendar Ujedinjenih nacija.
Gerontološko društvo Srbije je bilo i deo ovogodišnjeg globalnog događaja a tema događaja bila je “U fokusu starije osobe u vanrednim situacijama“. Cilj je bio da se istakne kritična potreba za zaštitom i podrškom starijih osoba tokom kriza.
