U emisije Ni pet ni šest, razgovaralo se o problemima i prioritetima sa kojima se suočavaju stariji ljudi u Srbiji. Gosti emisije, predstavnici različitih udruženja penzionera, uključujući Branku Đurović, Nadeždu Satarić, Snežanu Šantić i Biljanu Kordić, otvoreno su govorili o samoći, zdravstvenim problemima, ali i o neophodnosti uključivanja u društvene tokove.
Branka Đurović, sekretar Udruženja sindikata penzionera Srbije, detaljnije je govorila o problemu samoće i očekivanjima porodice od starijih ljudi:
– Samoća je možda jedan od najtežih tereta za starije ljude, i to nije samo fizička samoća. Često nas deca i porodica tretiraju kao nekoga ko je uvek na raspolaganju. Očekuju da čuvamo unuke, da idemo u prodavnicu, sačekamo poštara, ali niko ne pita kako smo mi. Da li nama treba podrška, društvo, razgovor? Sve se to podrazumeva – mi smo u penziji, ‘imamo vremena’, ali niko ne razmišlja o tome da smo i mi ljudi sa potrebama i emocijama. Nažalost, to osećanje da smo zanemareni često produbljuje našu samoću, čak i kada smo okruženi porodicom. To je problem sa kojim se suočavaju mnogi stariji ljudi, i na njega moramo obratiti više pažnje.
Nadežda Satarić, iz Udruženja penzionera Amity, istakla je značaj društvene aktivnosti starijih, ali i kako bolest može promeniti ulogu penzionera u porodici:
– Stariji ljudi ne žele da se povuku iz života. Mi želimo da budemo korisni, da doprinosimo svojim porodicama i zajednici. Dokle god smo zdravi, rado ćemo spremati ručkove, pomagati unucima, odlaziti po njih u školu. Međutim, kada bolest pokuca na vrata, kao što je to slučaj sa Alchajmerom ili drugim oblicima demencije, situacija se drastično menja. Tada porodica postaje stub podrške nama, a ne obrnuto. Nažalost, mnogi stariji ljudi ne dobijaju potrebnu pomoć na vreme. Zato je važno da porodica, ali i sistem, budu spremni da pruže podršku kada dođe do bolesti.
Snežana Šantić, predsednica udruženja penzionera Stari grad, prokomentarisala je sve popularniji trend baka influenserki i kako društvene mreže utiču na komunikaciju između generacija:
– Vidim da sve više ljudi snima svoje bake i deli te snimke na društvenim mrežama, i moram reći da mi je to simpatično. Uopšte ne smatram da je to zloupotreba, pod uslovom da snimci ne prikazuju nešto neprikladno. Baka koja se šali sa svojim unukom, koja mu daje savete ili grdi ga jer je preterano naporan – to je pravi prikaz svakodnevnog života. Na kraju krajeva, to je način da se generacije povežu, da mladi bolje razumeju starije. Naravno, uvek će biti onih koji će kritikovati i reći da je to neprimereno, ali ja verujem da je to samo znak modernih vremena i nove dinamike unutar porodica.
Biljana Kordić, predsednica udruženja penzionera Zemun, progovorila je o tome kako se mladi sve više uključuju u aktivnosti udruženja penzionera, ali i o izazovima sa kojima se suočavaju stariji ljudi u današnjem društvu:
– U našem udruženju sve više primećujemo da mladi ljudi dolaze da pomognu starijima. To je nešto što ranije nismo imali prilike da vidimo. Mladi pomažu penzionerima da se snađu na internetu, otvaraju im Fejsbuk naloge, pokazuju im kako da koriste društvene mreže. To je divna interakcija, i mislim da je od ogromnog značaja. Danas stariji ljudi sve ređe izlaze iz kuće, manje se druže, pa su društvene mreže način da ostanu povezani sa svetom. Čak i ako nisu vešti u tome, ta nespretnost donosi šarm i određenu autentičnost koja je neprocenjiva. Međutim, stariji se i dalje suočavaju sa velikim problemima, kao što je potreba da ostave nešto svojoj deci. Nažalost, mnogi stariji ljudi, kako bi ostavili nešto iza sebe, ulaze u začarani krug kockanja i zaduživanja, što je tema o kojoj se retko govori, a treba je otvoriti.
