Nije tako redak slučaj da zaposleni koji su predali zahtev za penziju ne znaju kako mogu da se leče dok čekaju penzijsko rešenje. Ko im, dakle, za sve to vreme pokriva zdravstveno osiguranje budući da su u vakuumu: niti više rade niti su se penzionisali. A na rešenje može da se čeka dva meseca i duže. Većina, takođe, pita i od čega da živi dok ne stigne prva prinadležnost.
U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje kažu da osiguranici koji podnose zahtev za penziju, pored ispunjenja propisanih uslova za penzionisanje, moraju da prekinu zaposlenje, odnosno samostalnu delatnost (uz nekoliko izuzetaka koje zakon predviđa), da bi ostvarili pravo na penziju. Prestanak zaposlenja podrazumeva odjavu sa obaveznog osiguranja, čime im prestaje i pravo na zdravstveno osiguranje. Zato se neminovno i postavlja pitanje kako će se lečiti.
– Procedura je sledeća. Osiguranik koji je podneo zahtev za penziju a nalazi se van radnog odnosa od Fonda PIO dobija potvrdu radi regulisanja zdravstvenog osiguranja. S potvrdom se obraća Fondu PIO na šalterima prijave–odjave, gde se privremeno prijavljuje na zdravstveno osiguranje i gde istovremeno dobija dokaz o izvršenoj prijavi. Prijava se sistemski overava i aktivira u roku od 24 časa. Na osnovu potvrde koja se dobije mogu se osigurati i članovi porodice – objašnjavaju u penzijskom fondu.
Na pitanje šta u slučaju da je potvrda za lečenje potrebna istog dana odgovaraju da u tom slučaju stranka sa potvrdom može lično da ode u Republički fond za zdravstveno osiguranje, prema adresi svog prebivališta, gde će se prijava uneti neposredno u sistem tog fonda. Na ovaj način zdravstvene usluge dostupne su već istog dana.
Izdata potvrda važi dva meseca, jer je to zakonom predviđeni rok za donošenje rešenja o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Ukoliko po isteku dva meseca podnosilac zahteva za ostvarivanje prava na penziju ne dobije rešenje, može se obratiti nadležnoj filijali Fonda PIO radi ponovnog dobijanja potvrde. Nakon ostvarivanja prava na penziju, prijavu na zdravstveno osiguranje automatski obavlja penzijski fond.
Po Zakonu o radu, poslodavac je takođe dužan da radniku koji podnese zahtev za penziju isplati otpremninu koja je ista za sve. Taj novac bi trebalo da im posluži da premoste period dok čekaju na isplatu prve penzije.
Zaposleni koji ispunjavaju uslove za odlazak u penziju imaju zagarantovano pravo na otpremninu u visini dve prosečne zarade bez obzira na to da li će primati starosnu, invalidsku ili porodičnu penziju. Pod prosečnom zaradom smatra se prosečna zarada u Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku, a koja, u ovom momentu, iznosi ukupno 276.664 dinara.
Otpremnina nije uslovljena vrstom radnog odnosa (na neodređeno i određeno vreme), kao ni načinom prestanka radnog odnosa (sporazumno ili otkazom sa strane poslodavca).
Pravo na otpremninu ne mogu da ostvare oni koji su angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu… Zaposleni koji je dobio otpremninu zbog odlaska u penziju nema pravo da mu se ona ponovo isplati ukoliko je nakon penzionisanja bio zaposlen.
Otpremnina može biti i veća od dve prosečne zarade ako je to poslodavac propisao Pravilnikom o radu ili Kolektivnim ugovorom, objašnjavaju u penzijskom fondu.
Zaposleni ne može da se odrekne otpremnine pri odlasku u penziju. Otpremnina kao novčano potraživanje zastareva u roku od tri godine od nastanka obaveze.
